U YEP biblioteci je objavljeno novo istraživanje, pod nazivom “Perspektive razvoja javnih službi za zapošljavanje 2016-2020”. Dokument je nastao kao rezultat konsultacija koje su se odvijale u Londonu, 16.oktobra 2015.godine, a u okviru EU konferencije na temu:„Inovativne prakse u javnim službama za zapošljavanje“, na kojem su u svojstvu gostiju prisustvovali i predstavnici Projekta zapošljavanja mladih. Konferencija je održana u okviru EmployID je važan četverogodišnji projekat vrijedan 6,7 miliona eura koji finansira Evropska unija (februar 2014.g.- januar 2018.), a implementira konzorcij sa 10 partnera.
U okviru projekta učestvuje trenutno 26 različitih partnera, među kojima značajnu ulogu igraju Odjeljenje za rad i penzije Velike Britanije (DWP), Zavod za zaposlovanje Slovenije i Hrvatski zavod za zapošljavanje. Projekat zapošljavanja mladih će postati partner Projekta u periodu koji je pred nama.
Projekat zapošljavanja mladih (YEP) koji podržava Vlada Švajcarske putem Ambasade Švajcarske u BIH je tokom svoje implementacije od 2008.g do danas, blisko sarađujući sa javnim službama za zapošljavanje radio na unapređenju efikasnosti javnih službi za zapošljavanje (JSZZ) i uvođenju sistema mjerenja učinaka u JUZZZRS i JUSZZKS, što je u skladu sa iskustvima evropskih JSZZ koja su prezentovana tokom konferencije održane u Londonu (16. oktobra 2015), a o čemu je više rečeno u daljem tekstu.
Iskustva i prakse savjetodavaca i predstavnika evropskih JSZZ-a koji su učestvovali u konferenciji zapravo pokazuju da se bh službe ne suočavaju ni sa jednim „ekskluzivnim“ problemom sa kojim se ne suočavaju i evropske službe, iako su stope nezaposlenosti daleko niže nego što je to slučaj u BIH. Ono što je očigledno je da se bez obzira na različito makro i mikro ekonomsko okruženje JSZZ-i u EU i u BiH problemi veoma slični.
Neophodna je standardizacija usluga koje pružaju biroi za zapošljavanje, a koja će biti u skladu sa modernim praksama JSZZ, zakonodavnim okvirom, međunarodnim konvencijama, minimalnim kadrovskim standardom i strategijama.
Jako je značajna kulturološka transformacija i razvoj kadrovskih i drugih kapaciteta javnih službi za, kao i na izgradnjih reputacijskog kapitala ovih institucija. Ovo se prioritetno odnosi na unapređenje znanja i vještina zaposlenika, uvođenje sistema upravljanja prema ciljevima i upravljanja učincima, razvoj savremene informatičke podrške, te pozicioniranje zavoda kao stručne i relevantne institucije na tržištu rada.
Profili savjetodavaca su jako značajna karakteristika reforme, jer je neophodno precizno definisati šta to oni treba da imaju, da bi mogli da obavljaju svoje poslove. Naravno, obuka za trenere se također smatra izuzetno važnom, i ona je kontinuirana.
Aktivne mjere moraju ostati integralni dio pristupa javnih službi za zapošljavanje u rješavanju problema nezaposlenosti. Ono što ih treba karakterisati je fokusiranost na specifičnosti klijenta, uključivanje samo ugroženih klijenata iz savjetodavnog procesa.
Svi poslovi se obavljaju s ciljem integracije nezaposlenih na tržište rada, a njihova efikasnost se mjeri kroz sistem upravljanja učincima, koji prati angažovane resurse u odnosu na postignute rezultate. Promjena je jedina konstanta u današnjem sistemu javnih službi za zapošljavanje.
