Zidarski posao je danas više od mešanja maltera i slaganja cigli. Zidari u Nemačkoj imaju dobre šanse na tržištu rada, a i uslovi su solidni. Uprkos tome, dobrih kandidata za obuku nema mnogo.
Dan na gradilištu počinje rano, ali to 25-godišnjem „zidarskom naučniku“ Marlonu Blandovu ne smeta. Sa kolegama se sastaje u pola sedam ujutro i onda svi zajedno odlaze na gradilište. Trenutno grade veliko skladište za jedno preduzeće. Marlon već dve godine izučava zanat. “Potičem iz zidarske porodice. Moj deda je zidar, kao i moj stric. Zato je za mene bilo jasno da želim na građevinu”, priča Balndov. Napisao je samo jednu molbu za praktikantsko mesto i odmah bio primljen. Izabrao je firmu koja radi po sistemu “ključ u ruke”, zato što je smatrao da tamo najviše može da nauči, budući da to preduzeće obavlja baš sve zidarske radove.
Više od slaganja cigli
“Mnogi misle da je jednostavno izgraditi zid. To sam i ja mislio. Ali kod mojih prvih pokušaja zidovi nisu bili ravni”, priseća se Marlon. On danas poznaje sve trikove. I zna skoro sve što je potrebno za izgradnju jedne kuće. Ali za to je nužno i teoretsko obrazovanje, kaže Marlonov šef Luc Holman. Zbog toga je prvu godinu obuke Marlon uglavnom proveo u školi. Tek u drugoj i trećoj godini buduće zanatlije više rade na gradilištu.
Pri izboru za praktikanata nisu toliko važne ocene nego pouzdanost i timski duh kandidata. Za vreme obuke budući zidarski dobijaju uvid i u druga područja gradnje. Oni se upoznaju i sa radom keramičara i molera. Na taj način vide šta tačno rade drugi timovi na gradilištu. “Nekada su zidari povremeno i sami postavljali pločice ili druge podne obloge. Danas to više nije tako. Ali ipak je dobro da znaju kako se to radi”, objašnjava Holman.
Zidarski zanat kao odskočna daska?
Devojke su na gradilištima prava retkost. Od ukupno 4.000 mladih zidara u Nemačkoj je 2012. bilo samo dvadesetak devojaka među „šegrtima“. Ali zato se na gradilištu često čuju strani jezici. Pet odsto naučnika dolazi iz inostranstva. Već nekoliko godina postoji razmena sa školama u inostranstvu. Pre svega zahvaljujući programu Erasmus+, preko kojeg se organizuju i finansiraju razmene studenata. Nemački studenti većinom žele u Italiju, kaže Berthold Hibers iz Saveznog instituta za stručno obrazovanje i objašnjava. “U Italiji mogu da rade na obnovi istorijskih građevina, kojih u Nemačkoj nema toliko.”
Marlon voli svoj posao. “Volim kada uveče vidim šta sam napravio.” Uprkos tome ne želi večno da ostane pomoćni zidar, planira da položi majstorski ispit, da studira građevinarstvo ili arhitekturu. Jer, jednog dana želi i sam da planira izgradnju kuće i gradilišta. Luc Holman nije oduševljen tom najavom. On bi Marlona vrlo rado zadržao nakon položenog ispita. Teško je naći dobre zidare. Izgledi za zapošljavanje su zaista dobri, kaže Holman.
A i plata nije loša. “Pomoćni zidar u nemačkoj pokrajini Donjoj Saksoniji zaradi oko 17 evra po satu, dakle bruto oko 3.000 evra mesečno”, ističe Holman. Cena rada je definisana tarifnim ugovorima. Ni studenti-pomoćnici ne zarađuju loše. Marlon u drugoj godini obuke dobije 800 evra mesečno. Zbog svog izbora zanimanja nije zažalio. “Ostajem veran građevinarstvu”, kaže dok prilazi spremnom cementu i sa osmehom na licu dodaje: “Ovde se mora izgraditi još jedan ravan zid.”
DW.DE
