Највећи изазови за БиХ у овој години су незапосленост, социјална нестабилност и лоше државно управљање, а високо мјесто на листи, коју је сачинио Свјетски економски форум, су и финансијска криза и могући унутрашњи сукоби, елементарне непогоде и тероризам.
Извјештај једне од најугледнијих асоцијација у свијету са сједиштем у Женеви састављен је на основу анкете у којој је учествовало 750 свјетских стручњака. Процјене за земље западног Балкана показују да стручњаци сматрају да је незапосленост кључни ризик. Тај фактор је заузео прво мјесто у процјенама за БиХ, Србију, Хрватску и Црну Гору, а други на листи је у Македонији, гдје је као већи изазов означена цијена енергената. Незапосленост је четврта на скали ризика у Словенији.
Посебно забрињавајуће је да БиХ заузима високу позицију на листи када је у питању опасност од унутрашњих сукоба и тероризма. Ризик од сукоба у БиХ означен је као седми од 28 предочених изазова. Једина земља у региону у којој је већа опасност од избијања сукоба је Македонија. Када је у питању тероризам, тај потенцијални ризик је сврстан на 13. мјесто, а БиХ су по тој врсти опасности најближе Хрватска, Словенија и Црна Гора. Најмању опасност у БиХ представља сајбер криминал.
Члан Удружења економиста РС – СЊОТ Милош Тодоровић каже да није изненађење да су незапосленост и опште економско-социјално стање у БиХ детектовани као кључни проблеми.
– Проблеми попут незапослености и социјалне нестабилности су унутрашње природе. Поједини потенцијални ризици за пословање у БиХ углавном су везани за стање на глобалном нивоу. Ако се деси нека фискална криза у свијету, сигурно ће погодити и нас. Све што се дешава у нашем финансијском систему посљедица је дешавања на свјетском и европском нивоу, тако да ми на то не можемо да утичемо – казао је Тодоровић.
Политички аналитичар Александар Врањеш са друге стране сматра да се подаци из извјештаја не могу узети здраво за готово.
– Када је у питању опасност од избијања конфликта, БиХ је изнад глобалног просјека. Просјек је у БиХ нешто виши, јер испитаници сигурно имају одређене предрасуде засноване на томе да је присуство међународне заједнице и даље неопходно да не би дошло до конфликта – рекао је Врањеш и додао да треба узети у обзир да су испитаници обично западноцентрични, а да Кина и Русија можда имају другачији поглед.
Највећи ризици са којима ће се свијет суочити у току године, али и у идућим годинама, према овом извјештају, су климатске промјене и велике присилне миграције. Власти би, како је наведено, требало да воде рачуна о и другим опасностима међу којима предњаче могући банкроти, кризе држава, међудржавни сукоби, падови националних влада и незапосленост. Дугорочно гледајући највећи ризици у идућих десет година у свијету су несташица воде за пиће, неуспјех у прилагођавању климатским промјенама, екстремним временским условима, несташица хране и дубока социјална нестабилност.
(Извор: Глас Српске)
