Извоз у девет мјесеци ове године повећан је за 4,2 одсто, док је увоз смањен за један одсто, али је и поред тога БиХ остварила огроман спољнотрговински дефицит, који је на крају септембра износио 5,101 милијарду КМ.
БиХ је, према подацима Агенције за статистику БиХ, у прва три квартала ове године извезла робу вриједну 6,689 милијарди, док је увоз достигао 11,790 милијарди КМ. Покривеност увоза извозом је благо порасла на 56,7 одсто.
Највећи допринос расту извоза дао је експорт хране и животиња, који је ојачао за 32,4 одсто. Најзначајнију улогу у овом сектору имао је извоз меса и месних прерађевина, који је, ношен пласманом смрзнутог говеђег меса у Турску, повећан за чак 137,3 одсто у односу на исти период 2014. године.
– Извоз ових производа за девет мјесеци износио је 120,8 милиона, а само у септембру је вриједио 15,77 милиона КМ – наводи Агенција за статистику.
Помаци су забиљежени и у извозу воћа и поврћа, који је порастао за 30,6 одсто, а слиједе дуван са растом од 25,9 одсто и житарице и производи од житарица од 11,8 одсто. С друге стране, ефекти деблокаде извоза млијека и млијечних производа у Европску унију, до које је дошло половином септембра, још нису видљиви, па је пласман млијечних производа и јаја у иностранство пао за 1,9 одсто.
Потпредсједник Подручне привредне коморе Бањалука Ранко Топић каже да постоје позитивни трендови у спољнотрговинској размјени, али да забрињава константно велики дефицит.
– Највећи проблем је висок дефицит. Због тога новац одлази из БиХ и доприноси неликвидности и немогућности измиривања обавеза на домаћем тржишту. Дефицит је посљедица лошег стања у привреди и процеса приватизације који није омогућио опстанак и стварање предузећа која имају могућност за већи извоз. То су дугорочне посљедице и сигурно је да ће требати много времена да у БиХ буду изграђени капацитети који ће имати већи пласман на инострано тржиште – нагласио је Топић.
Говорећи о извозу млијека и млијечних производа, он очекује раст након што је отворено тржиште ЕУ.
– И за то ће, међутим, требати времена. Ми смо већ били присутни на тржишту Хрватске, али чињеница је да када изгубите неко тржиште треба времена да оно буде враћено – рекао је Топић.
Када је у питању увоз значајно повећање је забиљежено код аутомобила за 7,1 одсто. Вриједност увезених возила износила је 774,3 милиона КМ.
Нафтни деривати
Према подацима Агенције за статистику БиХ за девет мјесеци ове године дошло је до пада вриједности увоза и извоза нафте и нафтних деривата. Извоз је смањен 46,5 одсто, а увоз за 24,1 одсто. То је посљедица пада цијене нафте на свјетском тржишту.
