Beograd – Vlada Srbije treba da sačuva novac dobijen boljim fiskalnim rezultatima ostvarenim u prva tri meseca ove godine, za slučaj da stvari sa Železarom Smederevo, Srbijagasom i drugim preduzećima ne ispadnu dobro – glavna je poruka koju je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izrekao sinoć, govoreći na skupu na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, posvećenom 18-ogodišnjici izlaženja studentskog lista Monopolist.
Petrović je ocenio da je tačno da je deficit budžeta u prvom kvartalu ove godine bio manji od planiranog i da su fiskalna kretanja bolja, ali da “rezultati nisu tako spektakularni kako se to čini na prvi pogled”.
– Na niži deficit najviše je uticalo smanjenje plata i penzija, a pomalo i bolja naplata poreza. Ali, glavni razlog za to što su ostvareni bolji rezultati od planiranih su bili privremeni faktori, odnosno uplata dividendi javnih preduzeća. To je novac koji se u budžet slio u prvom kvartalu, ali se odnosi na celu godinu, što znači da bismo morali da te rezultate razvučemo na svih 12 meseci kada bi se pokazalo da je fiskalni efekat manji. Drugo što je uticalo na ovakve rezultate su javne investicije koje su manje od planiranih, što je loše, ali zbog toga rezultat javnih finansija deluje bolje – rekao je Petrović.
Prema njegovim rečima, sporazumom sa Međunarodnim monetarnim fondom bilo je predviđeno da deficit u prvom tromesečju bude 55 milijardi dinara, a bio je 20 do 25 milijardi, što je praktično duplo bolje. Međutim, Petrović je napomenuo da je stvarni deficit, kada se izuzmu jednokratni efekti privremenih priliva i ušteda, bio 40 milijardi dinara.
– Uz to, MMF je bio široke ruke kada je Vladi odobrio 55 milijardi. Umesto toga je trebalo da bude odobreno 50 milijardi, što znači da je država zapravo u plusu 10 milijardi. Taj plus bi trebalo da se sačuva jer mi imamo problem sa restrukturiranjem EPS-a zbog niskih cena struje, slabe naplate i krađe struje, dok se stvari sa Srbijagasom i petrohemijskim kompleksom ne pomeraju, a nema ni plana za smanjivanje broja zaposlenih u javnom sekto Neuspešne zemlje imaju aranžmane sa MMF-om, a ne uspešne, pa mi se čini čudnim ovo hvaljenje zbog toga što je potpisan sporazum ru, mada će deo ljudi prirodnim putem otići u penziju – rekao je Petrović.
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Miodrag Zec je, odgovarajući na pitanje da li ga je “sramota koliko nam ide dobro”, podsetio na političko-propagandnu praksu iz doba komunizma: “Tamo kada znate da možete da ostvarite dva odsto, vi zvanično planirate jedan procenat, pa kada postignete ta dva, onda odmah napredujete do CK”.
– Problematičan je i način zatvaranja deficita. Vlada nije smela da selektivno smanjuje penzije uvodeći razrede. Mislim da će smanjenje penzija pasti na sudu – reako je Zec, dodajući da u Srbiji ispada da je onaj ko redovno plaća svoje obaveze “idiot”, a da je onaj ko ne plaća “u redu”.
Po njemu, Srbija zapravo ima novca, samo ga loše raspoređuje.
– Kad vidimo koliko plaćamo lekare i prosvetu, vidimo da para ima. Zašto mi školujemo toliko lekara – da bi išli u inostranstvo da rade? I koliko nama treba diplomiranih filozofa – možda 10 ili 50, ne više – rekao je Zec.
On je kao apsurd u smanjivanju penzija naveo primer Dragoslava Kosmajca, optuženog od strane premijera Aleksandra Vučića da je najveći narko diler u Srbiji, koji “pošto je kelner, ima penziju od 23.000 dinara i po ovom zakonu je zaštićen od smanjenja primanja, dok profesor matematike sa 39.000 dinara spada u grupu kojoj su smanjena primanja”.
– Vidite, svaki seljak za sebe zadrži najbolje tele, a ona slabija prodaje drugima. A šta mi radimo? Mi deset najboljih đaka Matematičke gimnazije dajemo Englezima, a za sebe zadržimo sedam rijaliti zvezda. Mi gubavo tele damo sebi, a Englezima damo dobro – rekao je Zec.
Bivši ambasador Srbije u Vašingtonu Ivan Vujačić ocenio je da Srbija na jednoj strani štedi, a na drugoj “pravi cehove za projekte za koje se ne zna kako će se isplatiti”.
– Postoje veliki projekti kojima ne znamo smisao, kao što su Beograd na vodi i brza pruga Beograd – Budimpešta – rekao je Vujačić.
On je kritikovao odnos vlasti prema MMF-u, podsetivši se anegdote kada su na početku finansijske krize, u tom fondu uzvikivali “We are back in business”, pošto im je kriza dovela nove klijente i izbavila ih od marginalizacije u koju su počeli da zapadaju i to toliko da su u MMF-u počeli da šapuću da će na kraju svoje lekove morati da primene sami na sebi.
– Neuspešne zemlje imaju aranžmane sa MMF-om, a ne uspešne, pa mi se čini čudnim ovo hvaljenje zbog toga što je potpisan sporazum – rekao je Vujačić. On je podsetio i na to da je ugovor o upravljanju Železarom Smederevo netransparentan, “a da mi živimo u republici, a republika (res publica) znači javna stvar, pa bi i poreski obveznici trebalo da znaju na šta odlazi njihov novac”.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubomir Madžar je, odgovarajući na pitanje o tome zbog čega se vlast stalno hvali dobrim rezultatima, kada podaci pokazuju da je stvarna slika drugačija, ocenio da je to zbog toga što “premijer neće da nas sekira”.
– Oni čuvaju naše duševno zdravlje i na tome treba da smo im zahvalni. A drugo, svi zvaničnici vlasti su to isto uvek i radili. Njihova je profesionalna deformacija da stvari prikazuju boljim nego što jesu. Postoji armija ljudi koji brzo zaboravljaju sve i koji su zahvalan materijal za tu vrstu manipulacije – rekao je Madžar.
On je ocenio da vlast greši i kada politički određuje cenu gasa i struje koja je niža od proizvodne jer time “pomaže onima koji troše više”, a dodao je i da je politika održavanja Železare bila pogrešna i da bi bilo “jeftinije da su subvencije direktno isplaćivali ljudima, nego što su njima palili visoku peć da bi 5.000 ljudi dobijalo plate”.
