Search

NEZAPOSLENI DOKTOR MEDICINE: Sa diplomom ne mogu ni cipele da prodajem!

Ivana Dimitrijević (31), doktor medicine iz Gornje Sabante kod Kragujevca, ne može u Srbiji da nađe posao! Posle stotina poslatih prijava za radno mesto u zdravstvenim ustanovama i farmaceutskim kompanijama širom zemlje, stiglo joj je tek nekoliko odgovora, u kojima joj se nesuđeni poslodavci zahvaljuju na interesovanju.

Ivana Dimitrijević

Ivana Dimitrijević | Foto: B. Nenković

U intervjuu za „Alo!“, Ivana otkriva da danas ne smatra ličnim uspehom to što je završila medicinski fakultet i da ne zna šta da radi sa diplomom stečenom posle višegodišnjeg napornog školovanja. Počela je da uči nemački jezik kako bi uloženi trud i novac „naplatila“ u inostranstvu. Kap koja je prelila čašu bila je kada ju je za posao odbio i vlasnik prodavnice obuće.

– U izlogu radnje za prodaju cipela bio je oglas da traže prodavačicu. Ušla sam sa idejom da pokušam. Ionako sedim kod kuće. Pitao me je šta sam završila. Nasmejao se kada je čuo da sam doktor medicine. Upitao me je da li zaista sa takvim obrazovanjem želim to da radim. Kao da sam završila medicinu da bih mogla da prodajem cipele?! Dodatno me ponizio. Znam i sama da mi tu nije mesto. Izašla sam još manja nego što sam ušla.
Smatrate li sada uspehom što ste završili fakultet?
– Ovu diplomu ne smatram ličnim uspehom. Imam je, ali ne znam šta da radim s njom. Mogu s vremena na vreme da je izvadim iz fascikle i pogledam. Kao i sa znanjem koje sam stekla. Važno je reći i da sam svaki ispit položila na najpošteniji mogući način, dakle, suvim učenjem.

„Učim nemački. Plan je  da odem iz zemlje, jer  možda negde dobijem šansu“

„Učim nemački. Plan je da odem iz zemlje, jer možda negde dobijem šansu“ | Foto: B. Nenković

Zar postoje drugi načini?
– Gledala sam tokom studija i druge načine polaganja ispita. Polagalo se preko veza i vezica, to svi znaju. Nisam ja otkrila rupu na saksiji. Već na pola fakulteta shvatila sam da u Srbiji nema smisla sticati diplomu. Ali nisam mogla da odustanem od onoga što sam započela. Razočarana sam i sve je izgubilo smisao. Upisala sam medicinu zato što zaista volim da lečim ljude, a ne da bi ispred mog imena bilo „dr“. Ali ova humanistička disciplina pretvorila se u sve ono što ne treba da bude – mito, korupciju i politiku.

Na osnovu čega ste stekli takav utisak?
– Jasno je da u ovoj zemlji posao možete da dobijete na dva načina. U zdravstvu, konkretno, morate da budete ili lekarsko dete ili član neke partije. Potičem iz radničke porodice, tako da prvi način nije moguć. Nisam član nijedne stranke, jer da sam htela da se time bavim, studirala bih političke nauke.

Ivana Dimitrijević

Ivana Dimitrijević | Foto: B. Nenković

Mislite li da isključivo doktorska i „stranačka“ deca mogu da dobiju radno mesto?
– Ne bih da zvučim maliciozno, ima lekarske dece koja zaslužuju da budu na pozicijama na kojima su, ali zaista je reč o retkim, vrlo retkim slučajevima.

Dešava li se ponekad da odličan student dobije posao?
– Nisam čula za takav slučaj.
Koje mogućnosti su vam do sada nuđene?
– Nude vam da volontirate do besvesti. Ne pričam samo o sebi, već o 2.000 mladih lekara bez posla. Kolege po dve-tri godine idu kao na posao, a sami finansiraju prevoz i hranu nadajući se da će ih jednog dana primiti.
Šta ćete sada da radite?
– Sada učim nemački jezik. Plan je da odem iz zemlje. Završila sam i srednju medicinsku školu. Možda dobijem šansu da radim kao medicinska sestra. Ako u Srbiji pristajem da potražim posao prodavačice cipela, nije mi problem ni da u nekoj drugoj zemlji radim „ispod“ diplome. Uporedo i uporno konkurišem za svako radno mesto koje odgovara mojoj diplomi po celoj Srbiji. Skoro pa nijedan odgovor nisam dobila. Mislim da su mi samo iz Rače odgovorili, odnosno, zahvalili su se što sam se interesovala. Postoji još jedan apsurd. Uglavnom u tim oglasima traže radno iskustvo. Pitam – gde da ga steknem?

Prodavačica, konobarica…
Koje ste poslove radili sa diplomom doktora medicine?
– Dok sam stažirala da bih polagala stručni i državni ispit, uporedo sam morala da radim u prodavnici nakita kako bih zaradila koji dinar. Radila sam i u kafićima, za šankom, kao konobarica. Kao što vidite, radila bih i u prodavnici obuće, ali ni tu me neće. Imam više od 30 godina. Odavno nije u redu da me roditelji izdržavaju. Drugo, želim da učim, da napredujem u struci, jednog dana da odem na specijalizaciju. Ali sve već polako gubi smisao.

Druge objave u kategoriji