U prostorijama Općine Kakanj održan je stručni skup na temu „Komparativna analiza programa podrške start up-ima i efekti“. Na skupu su predstavljeni primjeri dobre prakse FBiH-RS kada su u pitanju programi podrške start up-ima i efekti, te preliminarni nacrt komparativne analize programa podrške start up-ima u BiH.
Na ovaj način usaglašen je nacrt analize kao osnove za utvrđivanje kriterija ocjenjivanja (grant) poticaja podrške razvoju novih biznisa s ciljem stvaranja predispozicija za kreiranje sveobuhvatnog i inkluzivnog sistema podrške.
Novi biznisi u BiH nemaju jasno zakonske definisane kriterije koje ih određuju i prema opće raširenom mišljenju u Bosni i Hercegovini radi se o bilo kojem biznisu koji je nedavno registrovan. Najčešći oblici registracije novih biznisa su privredna društva (doo) i obrti/zanati (fizička lica).
„Analizom (programa) poticaja za podršku novim biznisima, može se zaključiti da programi podrške novim biznisima traju maksimalno jednu godinu. Ključni problemi s kojima se start up preduzeća susreću su nedostatak finansijske podrške, nepostojanje usaglašene definicije start upa, nedostatak vještina, nedostatak mentorske podrške, te kontinuitet podrške. Svrha projekta je upravo da se uspostavi poduzetnička infrastruktura koja će novim biznisima pružiti cjelokupan set usluga generisanje ideje, razvoj ideje, grant podršku, te mentoring s ciljem otvaranja novih biznisa i otvaranja novih radnih mjesta“, izjavila je direktorica Centra usluga LiNK Alisa Gekić.
„No, međutim, podrška start up-ima treba biti strateško opredjeljenje jedinica lokalne samouprave i države, te treba uključivati sve ciljne skupine (nezaposlene osobe, zaposlene osobe koje rade, ali im je potreba podrška za razvoj i druga šansa)“, istakao je u nastavku Mišo Reljić, savjetnik gradonačelnika Grada Prijedora.
