Urbane bašte nisu nova stvar u svetu, ali kod nas se tek stidljivo pojavljuju. Sanduci sa zemljom po krovovima ili nekorištene parcele u urbanim delovima grada odavno su zaposeli mladi entuzijasti u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i drugim evropskim državama.
A, gaji se mnogo toga: od začinskog bilja do paprike, paradajza, krastavaca. Potrebno je samo malo ulaganja, predznanja i rada da biste, umesto da kupujete generičko povrće u supermarketima, došli do svog neprskanog, organskog i zdravog zasada. Danijel Stjepanović je u svojoj rodnoj Tuzli, na vrhu zgrade počeo da gaji čili papričice. Za urbano baštovanstvo se zainteresovao preko kulinarstva.
Njegova ideja bila je da kada već ume i voli da kuva, zašto sam ne bi uzgajao začine koji su mu potrebni.
“Kako volim da kuvam, a pritom volim začinjenu hranu, odlučio sam da probam da uzgajam svoje začinsko bilje i čili papričice. Nekako je to krenulo prošle godine kada sam od devojke, koja je boravila u Australiji, dobio semenje čili papričice. Zasadio sam ih, međutim sve mi je propalo. Mislio sam da je to samo tako: baciš semenke u zemlju i eto doći će odmah čili papričice. Sadnja i uzgajanje čili papričica zahteva malo drugačije uslove. Napravio sam prvi boks od nekog plakara, obložio folijom, ubacio specijalne sijalice i klijavost mi je bila 99 odsto i onda mi je palo na pamet da pokušam da napravim neki ‘roof garden’ na vrhu zgrade.”, kaže Danijel.
Otpora među komšijama je, naravno, bilo. Malo ko u našim krajevima zna šta je urbano baštovanstvo, međutim uz pomoć jednog komšije Danijel je ipak dobio dozvolu da instalira baštu na krovu. On takođe kaže da se sasvim pristojna krovna bašta može napraviti za 150 do 200 evra.
“Potrepštine za krovnu baštu sastoje se od stotinjak saksija, različitih vrsta zemlje, zaštitnih mreža. Ulaganja nisu velika. Krovnu baštu moguće je napraviti za 150 do 200 evra, a moguće je ostvariti i neki mali profit kroz prodaju semenki ili pravljenje raznih sosova. Međutim, meni profit nije bio prioritet već da imam svoje zasade i uživam u tome”, kaže Danijel.
Korist od urbanih bašti je višestruka. Osim što imate povremeno sveže voće i povrće na trpezi, razvojem ovog koncepta smanjuje se zagađenje u gradovima, a zapušteno zemljište i ravni krovovi ponovo dobijaju neku višu svrhu. Kako bi se što bolje upoznala sa ovom idejom,Jelena Vukmanović je boravila u tronedeljnom radnom kampu u Berlinu gde je učila tajne urbanog baštovanstva. Ona kaže da je Berlin najbolji primer za razvoj ovakve delatnosti.
“Dve nedelje sam bila u volonterskom kampu u Berlinu preko Volonterskog centra Vojvodine. Oni organizuju mnogo kampova, a ovaj je bio posvećen urbanom baštovanstvu. Berlin je odabran kao grad koji je zapravo najbolji model i uzor kako bi jedan grad trebalo da organizuje urbane bašte. Tamo ih ima oko 100, zovu se ‘community gardens’. To su bašte u kojima se grupa ljudi organizuje, zauzme ili iznajmi neki deo javne površine i počne da gaji povrće, na ztemlji ili u kutijama. Odnos Berlina prema urbanim baštovanima je sjajan jer se ti prostori lako dobijaju od gradskih vlasti i to je veoma jeftino”, objašnjava Jelena.
Pitali smo je i hoće li pokušati da primeni naučeno negde u Novom Sadu
“Da, to sam obećala organizaciji preko koje sam išla u Berlin, da ću probati na krovu naše zgrade. Nisam sigurna kako bi komšiluk reagovao na moju inicijativu. Bojim se da bi prvo zavladala paranoja, jer sam sigurna da mnogi ne bi razumeli šta ja sad tu na krovu gradim, ali treba probati, zašto da ne.”, kaže Jelena.
U većini evropskih gradova, urbane bašte su dodeljene građanima od strane gradskih vlasti. To još nije slučaj u Srbiji, zbog komplikovanih procedura. Ipak, grad Šabac je prva opština u Srbiji koja je dodelila građanima parcelu za urbano farmerstvo. U Novom Sadu promocijom urbanog baštovanstva bavi se organizacija ‘Baštenska inicijativa’ koju možete potražiti na Fejsbuku. Do sada su držali nekoliko seminara za buduće urbane baštovane. Svi koji su počeli da uzgajaju voće i povrće na javnim površinama iz iskustva izdvajaju ponovno povezivanje sa prirodom i izgradnju unutrašnjeg spokoja. Sve i da se od urbanog baštovanstva ne može zaraditi, i ovi benefiti su dovoljni.
Švicarski Projekat zapošljavanja mladih, sa Švicarskim Caritasom je pokušao da pokrene slične inicijative u opštinama Novi Grad, Ilidža i Banjaluka, ali je do sada bilo neuspješno. Trenutno se očekuje ishod evaluacije Međunarodne organizacije rada, gdje je namjera da se kroz lokalna partnerstva pokrene slična inicijativa u Banjaluci u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom, jer dosadašnji fakultet Poljoprivredna škola imala problema sa pribavljanjem dokumentacije vezane za zemljište kojim upravlja.
OradiO/YEP
