Да фраза “млади помажу младима” није флоскула потврђује прича из Србца, Клуба за тражење посла који је отворен у јулу 2012.године и који од тада настоји својим активностима и програмом подршке помоћи младим незапосленима да пронађу своје мјесто на тржишту рада. Сања Кнежевић (31) је након завршеног Факултета политичких наука, одсјек за социјални рад двије године провела на евиденцији Завода за запошљавање РС, а активно је почела тражити посао након што је постала чланица Клуба при бироу Србац. Према препоруци Клуба почела је волонтирати у Центру за социјални рад како би стекла радно искуство. Својим залагањем и вриједним радом се показала као одличан радник те је остала да ради (запослена) у Центру. Своју захвалност Клубу показује на више начина, а један од њих је да је у јулу одлучила помоћи у једној од радионица у клубу, симулацији разговора са послодавцем.
Своју причу, Сања је одлучила сама да нам исприча те вам је преносимо у цјелости и надамо се да ће њене поруке доћи управо до оних младих који трагају за рјешењима за свој кључни проблем – незапосленост.
“Прије него што сам прошла обуку у Клубу нисам била толико активна у тражењу посла. Сматрала сам да треба одмах да се запослим у својој струци и само сам такав посао чекала, нисам прихватала ни волонтирање односно рад без плате. Међутим, након завршене обуке у Клубу, промијенила ми се свијест о тражењу посла и схватила сам да је све боље од сједења у кући. До тада сам повремено чувала ђецу и нисам активно тражила посао.
Послије обуке сам постала активнија, ишла сам на разговоре, чак и више пута код истих послодаваца, тражила сам помоћ и од пријатеља да ме препоруче.
Вријеме проведено у Клубу је било заиста корисно и то сада одговорно тврдим. Након завршене обуке, била сам позвана и на додатне радионице о развоју вјештина које су ме мотивисале да прихватим и волонтирање као један вид радног ангажмана, што се у мом случају показало као добар потез. Активирала сам се, тражила посао, прихватила да волонтирам у установи у којој и сада радим и пошто сам оставила одличан утисак, понудили су ми уговор о раду. Клуб је прије свега једно лијепо и позитивно искуство, а и једна обавеза која нас тестира колико смо спремни да прихватимо неке нове изазове и нешто ново научимо.
Виђели смо и како функционише тимски рад и из Клуба носим само позитивна искуства. Уз помоћ водитељице Клуба припремили смо се за тржиште рада и научили како да истакнемо своје квалитете и способности и како да контактирамо послодавца. Такође, долазак у Клуб је било и лијепо дружење, упознала сам нове младе људе са којима сам и послије остала у контакту и са којима и данас размјењујем корисне информације. Такође, биро више није само мјесто гђе одем свака два мјесеца да овјерим картон, већ мјесто у којем могу да добијем потребне информације и савјете од запослених радника, али и сталну мотивацију и подстицање да треба да будем активна. Мјесто у којем млади имају подршку док се не запосле, али и послије тога.
Млади морају да схвате да се посао не чека већ се тражи, да нико неће доћи на врата и понудити посао. Морају да прошире своје видике, да се изборе за себе. Треба да дођу на обуку у Клуб за тражење посла, јер савјети које сам ја добила довели су ме до мог садашњег послодавца, гђе сам заиста задовољна послом. Клуб ће младима помоћи да промијене своје мишљење о тражењу посла.”
Галерију слика са радионице коју је водила Сања у Клубу можете погледати овдје.
фото: Сања Кнежевић, Србац
