ZAGREB – Jedan litar ulja od smilja trenutno košta vrtoglavih 1.800 evra, a kupci tog “tečnog zlata od aromatičnog bilja” koje proizvodi fabrika Smilje u Macurama, u Dalmaciji, čekaju u redu, i to od nemačkih partnera te dalmatinske fabrike u Jastrebarskom, preko Danaca, do Belgijanaca.
Potražnja je ogromna, traže ga i kozmetička i prehrambena industrija, čak i plastična hirurgija, piše zagrebački “Večernji list” i dodaje da su njegova lekovita svojstva u svim krajevima sveta na ceni, a siromašan kraj oko Kistanja, u zaleđu Šibenika “bogomdan je raj za tu kulturu koja traži mediteransko podneblje i vapnenac”.
“Vruće je, i ljudima se ovih dana ne da u polja, no računamo da će se do kraja sezone, koja traje još mesec dana, ubrati i preraditi još najmanje 100 tona smilja”, kaže Milivoj Macura, vlasnik novootvorenih pogona fabrike Smilje u Macurama.
Cena otkupa zavisi od sezone. Kilogram smilja, koji podrazumeva nadzemni deo biljke (ubran 7,0 cm iznad tla), trenutno se plaća 22 kune (2,88 evra), dok je sezona počela sa 8,0 kuna po kilogramu. Ranijih godina se bralo nestručno, čupalo čak i s korenom, ali berače su, tvrdi, u međuvremenu edukovali kako da beru i ne uništavaju prirodu.
Sa otprilike 100.000 sadnica posađenih na tri hektara, u trećoj se godini može ubrati već 30 tona smilja. Svaku sadnicu, Macura svojim kooperantima sufinansira sa 75 lipa, a toliko još plaćaju oni.
Jedini uslov je da mu prodaju to mirisno bilje kad dozri – i to po ceni koja toga dana vredi na tržištu, objašnjava, svestan kako je u tom poslu sve više lova u mutnom, od ilegalnih berača do konkurentskih kuća koje na “njegovom pragu” plaćaju i dvaput više nego što plaćaju kod svoje kuće.
Da bi se izbegao taj stres, a i opasnost od nedobijanja dozvola i koncesije za njegovo branje, smilje je najbolje samostalno uzgajati. Macurinih 600.000 sadnica ove je godine u punom rodu. Jedino što u vreme cvetanja treba angažovati poljare koji će ga čuvati od “dugoprstića” i redovno obilaziti.
Ozbiljan je to posao u koji je on pre desetak godina ušao kao berač. Poslednjih nekoliko godina smilje je i prerađivao u pokretnoj destileriji, da bi u maju ove godine otvorio savremeni pogon u Macurama vredan 2,5 miliona kuna (328 hiljada evra). Na poslovima oko smilja, prerade, berbe, otkupa, čak i zalivanja, zapošljava 26 ljudi, a tridesetak ozbiljnih kooperanata, od Pule do Metkovića, obezbeđuje mu još milion sadnica.
Hrvatskoj, koja se može pohvaliti izuzetnim kvalitetom, zasad je najveći konkurent korzikansko i sicilijansko smilje, premda ga uzgajaju i u Albaniji i Crnoj Gori, piše Večernji.
