Ko bi pomislio da tehnološki magnati, najveći IT-jevci, i briljantni umovi Silikonske doline ne šalju svoju decu u najsavremenije škole, već u one u kojima nema pametnih telefona, niti bilo kojih drugih ekrana.
U srcu Silikonske doline postoji škola Valdorf (Waldorf School of the Peninsula) u koju zaposleni kompanija kao što su Gugl, Epl i Jahu (Googe, Apple, Yahoo) šalju svoju decu. U njoj nema savremenih tehnoloških pomagala, već upravo suprotno, učitelji preferiraju iskustveni pristup učenju. Pedagogija škole naglašava ulogu mašte u učenju i uzima holistički pristup koji integriše intelektualni, praktični i kreativni razvoj učenika.
Činjenica da roditelji koji rade za najsnažnije tehnološke kompanije dovode u pitanje vrednost računara u edukaciji, nameće pitanje – da li je futuristični san o visokotehnološkim učionicama zaista u najboljem interesu novih generacija?
Globalni izveštaj OECD-a kaže da oni obrazovni sistemi koji su mnogo uložili u kompjutersku opremu „nisu doživeli nikakvo posebno poboljšanje“ u rezultatima PISA testova iz čitanja, matematike i nauke. Najbolji obrazovni sistemi, poput onih u istočnoj Aziji, bili su vrlo oprezni u vezi s upotrebom tehnologije u svojim učionicama, navodi se u izveštaju. Učenici koji koriste računare vrlo često, postižu lošije rezultate od onih koji ih upotrebljavaju umereno, prenosi Guardian. Udruženja Valdorfskih škola Severne Amerike, objašnjava da njihov pristup koristi „s vremenom testirane istine o tome kako deca najbolje uče“.
Jedan od razloga zbog kojih roditelji koji rade u digitalnoj industriji za svoje dete biraju školu s niskim ili nikakvim udelom tehnologije je taj što takve škole decu uče veštinama inovativnog razmišljanja kakve mnogi poslodavci zahtevaju. Učenicima koji su „odrasli na tehnologiji” često manjka sposobnost šireg razmišljanja i rešavanja problema.
Učitelji podstiču decu da uče putem umetničkog izražavanja i raznih aktivnosti poput slikanja, crtanja, umesto da uče informacije s računara. Taj kreativniji pristup edukaciji oživljava lekcije pa je puno delotvorniji od pokazivanja učenicima niza slika na ekranu.
I zaista, kada treba da se prisetite svojih školskih dana, pa i 50 godina kasnije, čega se sećate? Razrednih izleta, učitelja i nastavnika, njihovih karakterističnih priča, eksperimenata, lekcija ispričanih na drugačiji način…
Cilj škola je postupna integracija elektronskih uređaja u razvitku deteta, a učenicima se dopušta da gledaju TV kada navrše 12 godina, i to samo dokumentarne filmove koje su prethodno odobrili roditelji. Internet je potpuno zabranjen do 16 godina – kod kuće i u školi, a računari se mogu koristiti samo kao deo obuke kod dece starije od 14 godina.
Izvor: BIZLife/Skolski portal
Foto: Waldorfpeninsula.org
