Godina 2014. bila je najteža godina i za ekonomiju i za građane BiH od rata do danas, ocjenjuje guverner Centralne banke Kemal Kozarić u godišnjem intervjuu za RSE koji već tradicionalno radimo gotovo deceniju. Kozarić govori o problemima koji opterećuju bh. ekonomiju, perspektivama ali i izazovima, osvrćući se i na najteži ispit koji je institucija koju vodi imala u 2014. godini – pljačku Centralne banke BiH
Razgovarala: Mirna Sadiković (Slobodnaevropa.org)
Kako biste u najkraćem opisali izazove kojima je bh. ekonomija bila izložena u 2014. godini, od poplava do gotovo nefunkcionalne vlasti koja se bavila sobom više nego bh. ekonomijom?
Sigurno je da će se 2014. godina pamtiti kao teška godina, ja mislim najteža poslijeratna godina u BiH i za bh. ekonomiju i za građane u BiH. Majske poplave, avgustovske poplave, februarski protesti, izbori u oktobru, sve su to bili izazovi kojima smo bili izloženi. Godina je počela dobro. Mi smo predviđali ekonomski rast od 1,8 posto, ali katastrofalne poplave su učinile svoje i godinu završavamo rastom od 0,7 posto, što je znatno manje od predviđenog. Ekonomija jeste bila usporena, a desila se prirodna katastrofa, veliki broj građana je pogođen poplavama, štete se mjere milijardama. Desila se i ta donatorska konferencija, ali novac ne dolazi onom dinamikom koju smo mi planirali tako da građani na terenu još uvijek ne osjećaju poboljšanje.
Godina iza nas obilježena je i drastično smanjenim investicijama, šta nam to govori?
Glavni razlog je politička nestabilnost. Nakon oktobarskih izbora svi s nestrpljenjem očekujemo da se vlast kompletira i da se obećanja koja su data tokom oktobarske kampanje realizuju. Projekcije govore da bi ekonomski rast trebao da bude oko 2,5 posto u 2015. godini, čak MMf je nešto optimističniji i daje prognozu ekonomskog rasta od 3,5 posto, a EBRD (Evropska banka za obnovu i razvoj) od 2,7 posto. Ipak i ako se desi da rast bude 2,5 posto to će opet biti jedan blagi oporavak i mislim da su realne šanse da se to desi, ali preduslov je da vlasti profunkcionišu i da se posvete ekonomiji. Znači da ekonomija bude u prvom planu, nezaposlenost koja je najveća u regionu 27,5 posto i najveći problem bh. ekonomije sigurno je da će biti izazov onima koji budu donosili odluke u BiH.
Koliko je BiH zadužena?
Najnoviji podatak 8,1 milijardu ili 28,9 posto učešća u GDP-u. Obaveze koje BiH u narednoj godini treba ispuniti je 598 miliona uplata prema finansijskim institucijama MMF-u, Svjetskoj banci, Evropskoj banci za obnovu i razvoj. Dakle, BiH je umjereno zadužena zemlja, ali problem naše zaduženosti je što kreditna sredstva idu u budžetsku potrošnju, a ne u investicije.
U 2014. godini Bobar banka je propala, da li će to uticati na bankarski sektor ili se to ipak izuzima kao jedinstven slučaj?
Bankarski sektor je stabilan, visoko likvidan ali ima problem nekvalitetnih kredita koji su na nivou od 15,6 posto, ali trenutno se radi Zakon o bankama u oba entiteta, koji predviđa mogućnost da se nekvalitetni krediti mogu prodavati institucijama koje se bave kupoprodajom potraživanja i taj zakon bi trebao biti usvojen do marta 2015. godine.
Bankarski sektor je za devet mjeseci imao 99 miliona profita te očekujemo da će se taj trend profitabilnosti zadržati.
Naravno desio se slučaj likvidacije Bobar banke i to je prvi slučaj da će Agencija za osiguranje depozita izvršiti isplatu osiguranih depozita do 50.000 konvertibilnih maraka svim depozitarima. Isplata počinje 15. januara. Cirka 86 miliona u neto potraživanjima su obaveze prema depozitarima, toliko će Agenciju za osiguranje depozita BiH koštati ova loša banka kojom se loše upravljalo, gdje su rizici bili potcjenjivani. Mi se iskreno nadamo da će taj slučaj ostati izolovan i da će ovaj način rješavanja problema pokazati da sistem funkcionira. Unikredit banka je agent za RS i ona će isplaćivati novac depozitarima iz tog entiteta, a u Federaciji je to Intesa Sanpaolo banka.
Vaša predviđanja za 2015. godinu?
Ja se iskreno nadam da će svi građani BiH osjetiti određeni boljitak iako se i ovaj rast od 2,5 posto neće vidjeti odmah. Znači moramo biti strpljivi, a vidimo da je strpljenje na granici, da je sve više nezadovoljstva, opravdanog nezadovoljstva posebno kod ljudi koji nemaju zaposlenje, koji su izgubili posao ili rade, a ne primaju platu. Vjerujemo da će toga biti manje, da će vlasti ispuniti svoja obećanja da će se baviti ekonomijom, da će pokušati da otvore nove projekte, da će omogućiti da svi oni koji privređuju i plaćaju poreze budu rasterećeni, da se borimo protiv sive ekonomije i da pokušamo da nezaposlenost smanjimo koliko je to moguće.
Gospodine Kozariću u 2015. Vam ističe mandat nakod 10 godina vođenja ove respektabilne institucije. Šta biste izdvojili najvećim izazovom, a šta najvećim uspjehom?
Prije svega želim reći da mi je bila čast voditi ovu respektabilnu monetarnu instituciju kakva je Centralna banka BiH i mislim da je ona u svakom pogledu išla naprijed i da je jedna stabilna institucija i da ima svijetlu budućnost u šta ne sumnjam.
Ponosan sam na projekat koji sam ja vodio dok sam još bio viceguverner, a to je reforma platnog prometa gdje smo za osam mjeseci izvršili cijelu reformu i prenijeli platni promet u komercijalne banke i u Centralnu banku i to danas funkcioniše besprijekorno. Građani sredstva imaju isti dan kad im se uplate, hoću da kažem da to funkcioniše bolje nego u nekim uređenijim zemljama.
A što se tiče izazova, nažalost se desilo da smo imali krađu u Centralnoj banci, da je jedan neodgovorni službenik prekršio interne procedure otuđio 600.000 konvertibilnih maraka (300.000eura) i pronevjerio, da tako kažem, i povjerenje svojih kolega, a i svojih rukovodilaca. Dobro je u toj nesreći što smo mi otkrili počinioca našim internim kontrolama i što smo ga prijavili nadležnim institucijama i što je on priznao to djelo i nadamo se da će institucije učiniti svoje, da će se istraga završiti što prije. Mi smo naučili iz te situacije jednu važnu lekciju – i pored najboljih procedura i pored najboljih sistema nadzora lojudski faktor može uraditi nešto nepredviđeno i evo upravo sada preispitujemo i procedure i sisteme zaštite i razmatramo eventualne slabe tačke. Ja nisam mogao ni sanjati da se to može desiti, ali evo dešava se. Nikome ovo ne bih poželio i mi ćemo učiniti sve da se to više nikad ne desi.
