Сива економија представља дубок проблем који истовремено погађа послодавце, раднике и државу, а један од кључних узрока за ту појаву су високи намети за предузећа која послују у формалном сектору. Показало је то истраживање “Неформална економија у РС – узроци и препоруке”, које је спровела Унија удружења послодаваца РС. Налази спроведеног истраживања, представљени јуче у Источном Сарајеву, указују на то да сива економија представља дубок и вишедимензионалан проблем.
– То је проблем који истовремено погађа послодавце, раднике и државу. Иако су све три стране у социјалном дијалогу заинтересоване за његово рјешавање, досадашњи напори у правцу сузбијања неформалне економије нису дали велике резултате. Један од разлога је да ти напори нису били производ свеобухватног, усаглашеног и избалансираног приступа, већ чешће посљедица ад хок активности и краткорочних мјера – оцијенила је Унија удружења послодаваца РС.
Њихов став је да је веома важно препознавање главних узрока сиве економије да би мјере за њено сузбијање биле усмјерене на изворе проблема.
– То се нарочито односи на врсте неформалних активности и разлоге због којих се послодавци окрећу тим активностима – наводе у Унији удружења послодаваца.
Ранко Маркуш, руководилац Пројакта запошљавања младих је дао слику проблема и из друге перспективе, перспективе државе – низак порески морал. Без обзира на то колики су порези увијек ће постојати послодавци који ће покушавати да избјегну плаћање и најнижих пореза.
Анализа резултата истраживања показује да низ узрока утиче на развој сиве економије.
– Један од кључних узрока је висок фискални и парафискални притисак на предузећа која послују у формалном сектору. Он се манифестује кроз високо опорезивање рада, чиме се послодавци подстичу да раднике не пријављују или их пријављују на плате ниже од стварних, јер не могу поднијети терет трошкова радне снаге и истовремено остати конкурентни на тржишту – наведено је у истраживању.
На тај проблем, како је истакнуто, надовезује се комплексан регулаторни оквир и скупа администрација.
– Бројне и сложене пословне процедуре послодавцима и привредним друштвима одузимају вријеме и новац. Комплексан регулаторни оквир прате честе измјене постојећих и доношење нових прописа, што ствара окружење у којем се послодавци тешко сналазе – закључила је Унија удружења послодаваца.
Неповјерење у систем, показало је истраживање, има негативан утицај на финансијску дисциплину, порески морал и етичност у пословању предузећа.
– У таквим околностима не постоје услови фер тржишне утакмице, расте нелојална конкуренција и ствара се зачарани круг узрока и посљедица који генерише јаз између формалног и неформалног сектора – истакли су у Унији удружења послодаваца и навели да ситуацију погоршавају лоши односи међу партнерима у социјалном дијалогу и слабо функционисање Економско-социјалног савјета РС.
На основу истраживања дате су препоруке као израз настојања да Акциони план за сузбијање сиве економије, који је недавно усвојила Влада РС и који се заснива на унапређењу рада контролних органа, буде надограђен низом подстицајних и системских мјера које би пословање у формалном сектору учиниле атрактивнијим.
– У условима општег неповјерења појачано дјеловање контролних органа не може само по себи смањити сиву економију, јер се тиме не отклањају њени узроци. Због тога је потребан уравнотежен приступ који подразумијева и мјере за унапређење пословног окружења и јачање повјерења у институције система. Колико ће доносиоци одлука бити успјешни у сузбијању сиве економије зависи првенствено од тога како ће уз предвиђени пакет мјера из Акционог плана бити интервенисано и на кључне узроке, прије свега, на високе трошкове пословања у формалном сектору, изражену перцепцију корупције у јавном сектору и селективну и недосљедну примјену прописа – наведено је у истраживању, уз став да је функционисање дијалога социјалних партнера незаобилазан услов за борбу против сиве економије.
Учешће сиве економије у свијету процијењено је на пет до десет одсто бруто домаћег производа, док процјене за БиХ говоре да оно износи између 20 и 30 одсто. Директор Уније удружења послодаваца РС Саша Аћић казао је да ће им спроведено истраживање послужити као алат у преговорима са Владом и најавио ново, које ће се бавити обимом сиве економије у РС.
Истраживање
Истраживање је обављено у оквиру пројекта “Неформална економија у БиХ”, који Унија удружења послодаваца РС реализује уз помоћ Међународне организације рада. Циљ истраживања је да помогне Унији удружења послодаваца да идентификује најважније узроке неформалне економије у РС и дефинише препоруке за суочавање са тим проблемом.
Примарно истраживање реализовала је Унија удружења послодаваца организацијом четири фокус групе и спровођењем анкете, док је секундарно истраживање реализовао Центар за истраживања и студије ГЕА из Бањалуке.
Детектовани проблеми
*Досадашњи напори нису били производ свеобухватног, усаглашеног и избалансираног приступа, већ чешће ад хок активности и краткорочне мјере
*Нису препознати главни узроци сиве економије да би мјере за њено сузбијање биле усмјерене на изворе проблема
*Висок фискални и парафискални притисак на предузећа која послују у формалном сектору
*Комплексан регулаторни оквир и скупа администрација који прате честе измјене постојећих и доношење нових прописа, што ствара окружење у којем се послодавци тешко сналазе
Препоруке
*Потребан уравнотежен приступ који уз појачано дјеловање контролних органа подразумијева и мјере за унапређење пословног окружења и јачања повјерења у институције
*Уз пакет мјера из Акционог плана за сузбијање сиве економије треба интервенисати и на кључне узроке, прије свега на високе трошкове пословања у формалном сектору, изражену перцепцију корупције у јавном сектору и селективну и недосљедну примјену прописа
*Обезбиједити функционисање дијалога социјалних партнера, које је незаобилазан услов за борбу против сиве економије
Дискусија на презентацији
Марко Мартић, директор Центра за истраживања и студије ГЕА из Бањалуке
“Два кључна проблема су рад на црно, исплаћивање минималне плате, те сакривање или непријављивање промета”
Момчило Сладоје, директор “Центротранса” из Источног Сарајева
“Готово половина укупног прихода у саобраћају налази се у сивој економији. То је посљедица и неадекватних законских рјешења”
Ранко Маркуш, руководилац Пројакта запошљавања младих
Квалитет документа на јако високом нивоу, те да је оно што му недостају анализа пореског морала, односно колико су послодавци спремни да плаћају порезе без обзира на њихову висину. Држава креира пословни амбијент, али мора и да га штити строгом и праведном проведбом закона, која мора бити једнака за све. На крају свог излагања је нагласио да се у рјешавање овог питања може укључити и Завод за запошљавање Републике Српске, креирањем активних мјера за враћање запослених у сивој зони у легалне токове.
