Bivši direktor RiTE Gacko Dragomir Čulić za Moju Hercegovinu: Ovde niko ne želi da rešava probleme:
„Od 1420 radnika kojiko je tada RiTE zapošljavao, 218 ljudi je imalo više i visoko obrazovanje. To je bomba na kojoj Gacko sedi. Najopasnija stvar je da imate formalno obrazovane ljude koji nisu zaposleni. Nema šanse da ih zaposlite tako da na kraju radnog dana mogu da podnesu izveštaj da su nešto uradili. Svi se kite diplomama, stručnim ispitima, a za svaki stručni rad se raspisuju tenderi i angažuju Instituti. Ja sam postavio pitanje: Šta vi radite? Ni projektni zadatak niste u stanju da uradite, a kamoli reviziju rudarskog projekta.”
Kada je u pitanju RiTE Gacko ili neko drugo javno preduzeće ne može se govoriti o nekom menadžerstvu. To je zavisno preduzeće u okviru Elektroprivrede. Imate obezbeđeno tržište, sve što proizvedete, pustite u mrežu, to se potroši i naplati. Vaš zadatak je da osigurate da proizvodnja teče. I to je jedna organizacija koja po vertikali mora biti strogo vođena. Ja sam bio uvek na komandi kada bi došlo do zastoja. Ne zato što sam ja mogao nešto da pomognem. Nego, kad sam ja tu, radi se ozbiljnije, a to znači i da ćemo se brže vratiti na mrežu. I, naravno, da sprečite nedomaćinsko poslovanje i rasipništvo. Vidite, remonti su još uvek tu da se nekom napravi posao, a ne da se troškovi svedu na minimum.
Čulić je danas direktor Monting-energetike, a za to preduzeće kaže “Radili smo za RiTE Ugljevik, Pljevlja, HE Piva, Bočac, fabriku Henkel u Bileći. Iako imamo relativno mali prihod u odnosu na broj zaposlenih, godišnje oko 3 miliona, poenta je da napravite sistem koji stalno raste. Nema tu mnogo filozofije. Mora biti ozbiljan pristup u svemu i onda možete očekivati uspeh. No, dobra organizacija nije garant da ćete biti uspešni. Udari tržišta imaju velikog uticaja. Ako nemate posla, džaba sva organizacija. Celo okruženje je neregularno, a ljudi su ovde žrtve. O kvalitetu, niko više ne govori. Šta je put ka EU nego skup propisa, pravila koje treba da ispunite. Idući u tu organizaciju imate kriterijume. Jedan od njih je da je javni novac, koji je narodni novac, mora da se kontroliše. Normativi se moraju poštovati. Mi nismo spremni da to prihvatimo i zato smo tu gde jesmo”
„Ja sam davno mislio da smo došli do dna u državi, ali opstajemo. Da li se tu jedu neke zalihe prethodne države? Imate jednu apsurdnu situaciju. O proizvodnom radniku danas se ne vodi računa, niti se čuje za njega. Do 90-e godine on je bio glavni, vlasnik imovine, sredstava. Danas uglavnom štrajkuju društvene delatnosti, a ova država zadužuje treću generaciju da njima deli platu. Bivša država je uzimala kredite, ali je ulagala u proizvodnju koja je davala novac za to. Danas je sasvim drugi scenario.”
