Donatorska konferencija „Obnovimo zajedno” za saniranje posledica majskih poplava u Srbiji i Bosni i Hercegovini počela je danas u Briselu emitovanjem tri filma o poplavama i reakciji međunarodne zajednice. Konferencija je prema raspoloživim informacijama prevazišla sva očekivanja. Nepovratnih sredstava je dobijeno u iznosima 115,8 miliona za Srbiju i 138,5 miliona za BiH, ostalo krediti
Konferenciju u zgradi „Šarlemanj” u centru briselskog evropskog kvarta zvanično su otvorili komesar za proširenje EU Štefan File, premijerka Slovenije Alenka Bratušek i ministar spoljnih poslova Francuske Loran Fabijus. Za konferenciju je rezervisana najveća sala koja može da primi više od 400 zvanica. Akreditovan je i veliki broj medijskih kuća.
Na konferenciji je učestvovalo preko 80 zemalja i međunarodnih organizacija. Započelo se sa zahtjevom od 650 miliona eura za BiH i 830 miliona eura za Srbiju, što su, kao je kazano, bile urgentne potrebe. Države, međunarodne organizacije i finansijske institucije iz cijelog sveta obećale su Srbiji 995,2 miliona evra pomoći, a Bosni i Hercegovini 809,2 miliona, uz 41,4 miliona za regionalne potrebe. Ove sume podrazumevaju, zajedno, bespovratnu pomoć i pozajmice po povoljnim uslovima. Srbija je dobila 115,8 miliona donacije i 879,4 miliona pozjamice, a Bosna 138,5 miliona bespovratno i 670,7 miliona kredita.
Delegaciju Srbije predvodi predsednik Srbije Tomislav Nikolić, delegaciju Bosne i Hercegovine predsjedavajući Predsedništva Bakir Izetbegović, a na konferenciji učestvuju i brojni zvaničnici iz evropskih država, SAD, Japana i predstavnici međunarodnih organizacija, kao što su Ujedinjene nacije, Svjetska banka, EBRD, OEBS…
File: Zajednički u odbrani od poplava
Evropski komesar za proširenje Štefan File istakao je danas da odgovornost za obnovu od poplava počiva pre svega na Srbiji i Bosni i Hercegovini, koje treba da se uključe u regionalne i evropske programe odbrane od prirodnih nepogoda. „Prevencija je jeftinija od sanacije posle nesreće. Uvek se isplate investicije u prevenciju”, rekao je File na otvaranju Donatorske konferencije za obnovu Srbije i BiH posle majskih poplava. File je rekao da će donatori obezbediti dio sredstava za obnovu, ali da je na državama koje su pogođene poplavama odgovornost da ta sredstva što bolje primene i najavio da će za šest mjeseci biti održana konferencija na kojoj će se ocjeniti kako su sredstva iskorišćena.
„Naša posvećenost vama će biti trajna, a za šest meseci ćemo organizovati sledeću konferenciju kako bismo videli šta je urađeno od onoga što je prikupljeno danas. Za EK je velika čast sto organizuje konferenciju, ali je odgovornost za primjenu sredstava na koricnicima”, rekao je File. On je upozorio da se zbog globalnog otopljavanja prirodne nepogode mogu očekivati i u budućnosti i da bi zbog toga na regionalnom nivou trebalo napraviti sistem zašite.„Srbija i BiH bi trebalo da se uključe u evropski sistem civilne zaštite kako bi se usvojila najbolja praksa, harmonizovale procedure sa državama članicama EU i na taj način razvile kapacitete za sopstvene mehanizme zaštite”, rekao je File.
File je rekao da je EK brzo odgovorila na zahteve Srbije za velikom humanitarnom pomoći i da je to bila najveća operacija te vrste od kad je je uspostavljen sistem civilne zaštite u EU.On je precizirao da su 23 države članice ponudile pomoć, borodove, helikopetere, a poslato je 800 radnika u Srbiju i BiH tokom operacije i zahvalio i državama van EU koje su pokazale solidarnost i ponudile hitnu pomoć.
Fabijus: Ne samo obnoviti, nego napraviti bolje
„Biću otvoren: treba nam vaš novac”, rekao je Fabijus obraćajući se brojnim učesnicima donatorske konferencije za otklanjanje posledica poplava u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Infrastrukturu oštećenu u majskim poplavama treba ne samo obnoviti, nego izgraditi kvalitetnije tako da izdrže buduće nepogode,ukazao je na današnjoj donatorskoj konferenciji u Briselu francuski šef diplomatije Loren Fabijus. On je upozorio da je važno da se infrastrukturni objekti kao što su putevi, mostovi i nasipi ne samo poprave, nego da ih treba ponovo izgraditi tako da mogu da izdrže buduće nepogode.Šef francuske diplomatije je ocenio da današnja konferencija ima veliki simbolički značaj s obzirom na nedavnu istoriju regiona i da predstavlja dokaz da je „projekat Evropa”, koji počiva na solidarnosti, još vitalan.
Izetbegović: Elementarna nepogoda koja je pogodila BiH prevazišla njene granice
Prisutnima se obratio i predsjedavajući Predsjedništva BiH Bakir Izetbegović. On je istakao da je elementarna nepogoda koja je pogodila BiH prevazišla njene granice i pogodila cijeli region zapadnog Balkana.”Želim izraziti naše divljenje i zahvalnost internacionalnim organizacijama i finansijskim institucijama koje su već izdvojile sredstva za obnovu zemlje. Dirnuti smo solidarnošću vaših ljudi. Hvala vam na humanitarnoj pomoći koja je stigla brzo”, rekao je Izetbegović.Istakao je zadovoljstvo što na konferenciji prisustvuje zajedno sa predsjednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, te je izrazio nadu da će dvije zemlje obnoviti sredstvima prikupljenim na konferenciji.”Ova konferencija je primjer naše saradnje. U maju smo pogođeni katastrofalnim poplavama koje su izazvale velike štete. Voda se zadržavala u nizinama veoma dugo. Stotine klizišta bilo je aktivno i brojne općine u BiH su pogođene”, rekao je Izetbegović.
Naglasio je da su brojni građani ostali bez svojih domova i rekao da bi neki od njih, ukoliko im se ne pomogne, mogli dočekati zimu bez krova nad glavom.”Ono što su naši ljudi gradili godinama nestalo je u tren. Mnogi od njih su već živjeli na rubu egzistencije. Sada su ostali i bez svojih domova i ne mogu se sami oporaviti. Moramo im pomoći”, rekao je Izetbegović.Štete nastale prilikom poplava BiH procjenjuju se na četiri milijarde maraka. Evropska komisija procjenjuje da će se na Donatorskoj konferenciji za Bosnu i Hercegovinu i Srbiju prikupiti 1,1 milijardi evra koji će im biti na raspolaganju kao sredstva za sanaciju šteta nastalih u majskim poplavama.
Lagumdžija: Ovo je veliki uspjeh konferencije u Briselu
Prema riječima Lagumdžije, do prije nekoliko dana je izgledalo da BiH i Srbija mogu možda dobaciti do magične brojke od 1,5 milijardi eura, a sada su stigle garancije za 1,84 milijarde eura.
“Ovo je važna stvar. Jako je važno da sada hitno krenemo u realizaciju ovoga, da se hitno osiguraju mehanizmi kako bi se sredstva mogla implementirati, kako bi se napravili mehanizmi nadzora i monitoringa. Uz pomoć međunarodne zajednice, institucija, akademske zajednice, civilnog društva, medija… Moramo osigurati da sredstva dođu tamo gdje trebaju. Trebaju nam hitnost i transparentnost, a ovo je pokazatelj da ujedinjeni možemo mnogo više”, poručio je Lagumdžija.
Cvijanović: Donatorska konferencija gest dobre volje
Predsjednik Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je u Briselu da od međunarodne donatorske konferencije za pomoć poplavljenima nema pretjerano velika očekivanja, jer prikupljena sredstva neće biti dovoljna da se sanira sva šteta od poplave, koja je ogromna u svim sketorima.”Svjesna sam da su sredstva koja ćemo dobiti donacijama nešto što će morati da se kombinuje sa budžetskim i sredstvima koja ćemo obezbijediti posredstvom povoljnih međunarodnih finansijskih aranžmana – kredita. Sigurno neće biti dovoljno da se sanira sva šteta od poplava, koja je ogromna u svim sektorima koji su predmet analize i izrađenih izvještaja”, rekla je Cvijanovićeva.
Premijer Srpske je pred početak donatorske konferencije ocijenila da će biti potrebno niz godina da se sva šteta od poplava sanira.”Ovo je gest dobre volje, da se pokuša mobilisati dobra volja u EU i drugih koji su zainteresovani da učestvuju u realizaciji određenih projekata saniranja štete”, smatra Cvijanovićeva.
Cvijanovićeva je napomenula da je za Republiku Srpsku prioritet saniranje škola prije početka školske godine. Svjesni smo da se poljoprivreda i infrastruktura moraju ‘raditi’ u nekim dužim vremenskim periodima, mada postoje određene interventne mjere koje se mogu preuzeti kada je riječ o poljoprivredi i ovi ljudi su toga svjesni.Ona je dodala da je jako važno i da se institucije, bilo da je riječ o lokalnom ili republičkom nivou, što brže saniraju kako bi mogle da profunkcionišu i budu na usluzi građanima. “Škole, vrtići, sudovi, policijske stanice, sve su to jako važne stvari, kao i lokalne uprave, poput Šamca i Doboja, koje su jako oštećene i sada neupotrebljive. Očekujem tu vrstu pomoći”, naglasila je Cvijanovićeva.
Sorensen: EU se jako dobro pripremila
Šef Delegacije EU u BiH Peter Sorensen ocijenio je uspješnom današnju donatorsku konferenciju za obnovu poplavom pogođenih pordučja u BiH i Srbiji, ikao u ovom trenutku nije poznata ukupna suma prikupljenih sredstava.”Već sada se može reći da je izvjesno da je konferencija uspješna, uprkos činjenici da u ovom trenutku nije poznata ukupna suma prikupljenih sredstava za obnovu poplavom pogođenih pordučja u BiH i Srbiji”, rekao je Sorensen.Komentarišući činjenicu da je EU do sada pojedinačno donirala najveći iznos, Sorensen je rekao da je pripremajući se za skup u Briselu bio ubijeđen da se Unija jako dobro pripremila.”Uvjeren sam da ćemo do kraja biti svjedoci značajne privrženosti cjelokupe međunarodne zajednice BiH i Srbiji” , rekao je Sorensen.
Da podsjetimo, Projekat zapošljavanja mladih i Švajcarska agencija za razvoj i saradnju su zajedno sa Ministarstvom inostranih poslova i Svjetskom akademijom nauka i umjetnosti bili suorganizatori pripremne Konferencije o rastu zaposlenosti „Na putu ka oporavku“ na kojoj su definisani prioriteti i date preporuke za ubrzan rad na oporavku privrede i infastrukture u poplavljenim područjima, a koji služe kao osnova za razgovore u Briselu.
