редсједник Савеза синдиката Републике Српске Ранка Мишић указала је данас да је у Српској између 15.000 и 18.000 радних мјеста скривено у неплаћеном прековременом раду постојећих радника, као и да се, према процјенама релевантних институција у БиХ, једна трећина бруто производа налази у сфери “сиве економије”.
“То је велики дио новца који је у црним токовима, односно новац који не стиже на законом утврђена мјеста, па је то директно поткрадање државе”, рекла је Мишићева данас у Бањалуци, на округлом столу о теми “Неформална економија из угла синдиката – ко је добитник, а ко губитник”.
Представљајући резултате вишегодишње анализе праћења дешавања у вези са “сивом економијом”, предсједница је указала да су све чешћа појава у зони “сиве економије” и предузећа која послују без иједног пријављеног радника, а остварују милионске зараде.
“Ту су и предузећа која су формално регистрована и имају пријављене раднике, али тим радницима не уплаћују доприносе, нити здравствено осигурање”, навела је Мишићева.
Она је рекла да не постоје довољно транспарентне и активне институције које би сузбиле ове негативне појаве.
Према њеним ријечима, свака земља која има амбицију да буде стабилна, и која ради у интересу грађана, мора створити климу погодну за економски развој и раст.
Први предуслов за стварање такве климе, навела је Мишићева, јесте стабилна политичка ситуација, владавина права и борба против корупције.
“За БиХ можемо рећи да не испуњава ни један од ових прелиминарних услова, па је сива економија једна од појава која уништава финансијску стабилност БиХ. Не треба дозволити да у БиХ, гдје је тако велика стопа незапослености и гдје се једна трећина бруто производа налази у сивој економији, има 90 мултимилионера. Сваке године је забиљежен и све већи број људи који се такмиче за високе позиције богатих људи у Европи и свијету”, истакла је Мишићева.
Она је нагласила да су поткрадање и непоштивање закона највећа штета за развој земље и напредак појединца.
Према њеним ријечима, циљ данашњег округлог стола јесте доћи до закључака који би били саставни дио политика које би требало да проводи Влада Српске. Сигурно је да ће један од закључака, рекла је Мишићева, ићи у правцу мијењања концепта рада инспектората, да би инспектори добили алат којим ће моћи да исконтролишу примјену постојећих закона.
“Улога синдиката је да укаже на ове појаве, да понуди рјешења и да се боримо да та рјешења буду дио активних политика Владе Српске и институција власти у БиХ”, рекла је предсједница Мишић.
Представник Међународне конфедерације синдиката Ениса Салимовић истакла је да је веома важно разумјети да неформална економија односи велике суме новца у илегалне токове, умјесто да та средства на законит начин буду преусмјерена у фондове и друге институције које раде за права радника.
Указујући да о овом проблему нико не води рачуна, сем синдиката радника, она је напоменула да је веома важно да и радници, па и они који су приморани да због пуког преживљавања раде на црно за минималну надокнаду, схвате да је то штета за цјелокупно друштво.
Представник норвешког синдиката Торгни Хасос рекао је да је циљ данашњег округлог стола да се помогне грађанима БиХ да постигну бољи радни живот, те да је приоритет ових акција да се повежу сви радници западног Балкана и да ово питање буде више заступљено у медијима и јавности.
Округли сто организовао је Савез синдиката Републике Српске, у оквиру регионалног пројекта Паневропског вијећа Међународне конфедерације синдиката и Синдиката Норвешке за земље западног Балкана.
