Београд, 3.12.2013.
Скоро половина послодаваца у Србији очекује неки вид подстицаја за запошљавање младих
Око 40 одсто послодаваца не планира запошљавање младих у наредном периоду због тешке економске ситуације, показало је истраживање “Бољи услови за запошљавање младих”, које је Унија послодаваца Србије спровела у сарадњи са Савезом самосталних синдиката Србије, УГС ”Независност”, Министарством омладине и спорта, Националном службом за запошљавање и Инфостудом, а уз подршку Solidar Suisse/Swiss Labour Assistance SLA. Истраживање је обухватило 259 малих, средњих и великих компанија, а анкетирана је 1.141 особа, старости до 30 година.
Председник Уније послодаваца Србије, Небојша Атанацковић, рекао је да послодавци ипак желе да се укључе у запошљавање младих, али да је потребно да се направи привредни амбијент који би то и подстакао.
“Проблем запошљавања младих је веома изражен, а они су увек носиоци прогреса, па је стварање могућности за њихово квалитетно запошљавање веома значајно, јер ће повољно утицати на конкурентност фирми”, нагласио је Атанацковић на округлом столу на коме је представљено ово истраживање.
Државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Зоран Мартиновић, рекао је да Србија бележи једну од највиших стопа незапослености у Европи. По његовим речима, неопходна је промоција друштвене потребе за запошљавањем младих и издвајање већег буџета за те намене.
“Положај младих је услед кризе постајао све неповољнији и ова популација је, када је у питању тржиште рада, последњих година у веома лошем положају у свим земљама Европе, а у Србији посебно. Стопа незапослености младих од 15 до 24 године у нашој земљи има негативну тенденцију и износи 49,7% од укупног броја незапослених, односно око 25% радно способног становништва”, рекао је Мартиновић. Стопа запослености младих је 2008. године износила 21,1 одсто, а у априлу ове године 14,8 одсто.
”Велики проблем представља рад на црно, због чега је положај младих још више угрожен, али и квалификациона структура која не одговара потребама тржишта рада. Важно је да се на завршним годинама образовања уведу програми обука и школски систем прилагоди захтевима послодаваца”, додао је Мартиновић, указујући да је неопходно и побољшање целокупног привредног амбијента. Према његовим речима, млади су више изложени и неформалном запошљавању, односно раду на црно. Стопа рада на црно младих је 26,5%, у односу на општу стопу која износи око 16%.
”Раније мере запошљавања младих, кроз субвенције и програме активног запошљавања, дале су одређене резултате, али новац који држава издваја за подстицаје није ни приближно довољан за 205.000 младих који се налазе на евиденцији Националне службе за запошљавање. И поред смањеног буџета, НСЗ је у првих девет месеци ове године у активне мере политике запошљавања укључила око 35.000 младих”, закључио је Мартиновић, док су се сви учесници конференције сложили да је неопходно увећати средства за активне мере запошљавања која су буџетом за следећу годину још више смањена и износе 0,03 процента.
Помоћница министра омладине и спорта, Снежана Клашња, истиче да је подстицање самозапошљавања младих веома важно и да су програми попут “Прве шансе” били веома корисни. Како је нагласила, само заједничким деловањем може се помоћи младима да се снађу на тржишту рада, а веома је важно и даље развијати систем каријерног вођења и саветовања и промовисати принцип перманентног учења.
Злата Зец, извршни секретар УГС ”Независност”, навела је да је младима веома важно обезбедити право на пристојан рад (као једно од основних људских права) и да се њихова права не умањују.
”Важно је створити окружење да се млади више запошљавају. Законске регулативе не би требало да укидају права, већ да их унапређују”, истиче Злата Зец, поводом најављених измена Закона о раду.
Чеданка Андрић, из Социјално-економског савета, нагласила је да мере за запошљавање младих треба да иду у правцу јачања послодаваца и да морају бити реалне, јер се овај привредни амбијент, по прогнозама стручњака, неће мењати у наредних пет година.
Директор Уније послодаваца Србије, Драгољуб Рајић, истакао је да резултати истраживања нису охрабрујући – био је занемарљив број послодаваца који су се изјаснили да би запослили младе без подстицаја. Практично, ово истраживање је показало да скоро половина послодаваца у Србији очекује неки вид подстицаја за запошљавање младих, јер се, с друге стране, 41,7 одсто послодаваца изјаснило да ће запошљавати младе уз подршку Националне службе за запошљавање.
”То значи да близу половине послодаваца у Србији очекује неки вид подстицаја од државе за запошљавање особа млађих од 30 година, а ситуацују додатно отежава чињеница да је навећи број младих запослен на одређено време или по уговору о делу”, рекао је Рајић и подсетио да су послодавци обухваћени истраживањем као главну препреку запошљавању навели економску ситуацију, затим образовни систем, недостатак праксе, а потом и превелике порезе и доприносе на зараде… Око 63 одсто послодаваца сматра да би организовање стручне праксе у њиховом предузећу требало да буде финансијски пропраћено.
”Већина, односно 51 одсто, очекује директну финансијску подршку по практиканту кога обучава, а 45,2 финансијску подршку за ангажовање људских ресурса, односно ментора, тренера”, напоменуо је Рајић и додао да због привредног амбијента послодавци код младих радника највише цене прилагодљвост, сналажљивост и флексибилност, док им замерају недостатак праксе и меких вештина.
”Млади поседују шира знања и компетенције, али им недостају ускостручна знања и вештине, што потврђује став три четвртине послодаваца који су нагласили да су младима потребне до обуке.
Ово се посебно односи на генерације рођене после 1985. И послодавци и млади инсистирају да се стане на пут штанцовању диплома”, напомиње Рајић.
Препорука је најзначајнија приликом запошљавања, нарочито у малим фирмама, док велике имају своје базе података и не објављују конкурсе, што јесте економичније, али уводи и неку врсту нетранспарентности. Рајић је навео да је 26,7 процената послодаваца користило неке активне мере, махом код НСЗ, док за остале институције које пружају подршку најчешће нису ни чули или су их лоше оценили. Програми НСЗ имају прелазну оцену, а најчешће су коришћени програми за запошљавање младих (”Прва шанса” и ”Стручна пракса”) и субвенције за отварање нових радних места.
Истраживање је показало и да је скоро 38 одсто младих спремно да ради код послодавца без надокнаде, 35,14 одсто рекло је да је демимично спремно да то чини, а скоро 20 одсто одговорило је одречно.
”Чак 81,86% младих сматра да једино преко везе или уласком у политичке странке могу доћи до посла. Млади су највише погођени лошим ефектима раста рада на црно. Према истраживању, само 15% младих се изјаснило да не би прихватило рад на црно. Ситуација се додатно погоршава чињеницом да око 30% младих није упознато са правима која могу да остваре на тржишту рада”, каже Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије, менаџер овог пројекта. Она наводи да 66,78% младих који су учествовали у истраживању активно тражи посао и то путем портала за запошљавање, слањем радне биографије послодавцима и путем личних веза и контакта, док је праћење огласа Националне службе за запошљавање при дну листе активности. Чак 53,46 одсто младих изјаснило се да сматра да им није битно где ће да раде. У јавном сектору жели да ради чак 21,47 одсто младих, док 11,57 одсто не зна где би радило. Павловићева је напоменула да млади инсистирају на бољој евалуацији активних мера, како би се предност дала онима које дају праве резултате. Забрињава неспремност младих да се самозапошљавају – за 57,93% испитаника то је последња опција, уколико све друге закажу. У Србији је само 6% младих самозапослено, што је слично европском искуству, где је тај проценат тек 12.
Из Уније послодаваца поручују – да би се поспешило запошљавање младих неопходно је да се укину порези и доприноси за првих 12 месеци рада младе особе која нема никакво радно искуство, као компензација послодавцу за утрошено време и средства за обуку запосленог. Такође, важно је променити Закон о раду и увести флексибилне облике запошљавања, као и рад од куће, што ће омогућити већу запосленост младих. На скупу је скренута пажњу и на погрешне потезе који ће директно утицати на смањење запошљавања младих, као што је повећање дажбина на два здрава и растућа сектора који запошљавају највећи број младих (око 40%) у Србији – ИТ и сектор туризма.
А.Бачевић
Стопа неактивности
Стопа незапослености младих у априлу 2013. године, према подацима из Анкете о радној снази, износила је 49,7%, што је знатно изнад опште стопе незапослености за становништво радног узраста (15-64 године), која износи 25%, што значи да је скоро свака друга млада особа у Србији незапослена.
Невена Летић, директорка Сектора за посредовање у запошљавању и планирање каријере Националне службе за запошљавање, наглашава да највише забрињава стопа неактивности, која за младе од 15 до 24 године износи чак 70,5%, а за општу популацију 39%.
”Број младих на евиденцији је углавном константан и креће се око 27 процената укупне незапослености. Забрињава и чињеница да око 52,19% младих на посао чека дуже од 12 месеци и да је просечно трајање незапослености годину и девет месеци (за општу популацију 3 године и 7 месеци). Ова дугорочна незапосленост додатно смањује њихове компетенције и умањује шансу да дођу до квалитетног посла”, каже Невена Летић и додаје да је ”Прва шанса”, као мера за запошљавање младих, иако веома скупа, дала добре резултате.
”У три године трајања програма укључено је око 45.000 људи. Након евалуације програма, три месеца од истека уговорних обавеза, показало се да је преко 80 процената полазника још увек у радном односу. Програм ‘Стручна пракса’ је омогућио младима да своја прва радна искуства стекну и у јавном сектору, што је значајно, с обзиром на постојећу забрану пријема нових радника. Ове обуке су, по мишљењу младих, веома квалитетне, али се стечено знање, ипак, тешко може применити у реалном сектору. И поред буџетског ограничења, ове године смо у програм укључили 2.653 младе особе”, каже Летићева и подсећа да је Националним акционим планом за 2014. годину предвиђен посебан пакет услуга за младе, који подразумева да НСЗ у прва три месеца од пријаве маде особе на евиденцију изврши процену запошљивости, изради индивидуални план и понуди конкретне кораке за брже укључивање у свет рада или посао.
”Наш пакет није буџетиран, а подсетићу да је Европска унија за подстицање запошљавања младих до 2020. године издвојила 6 милијарди евра и дала директиву да се ова средства усмере у току наредне две године, како би се поправила алармантна ситуација на тржишту рада”, каже Летићева и позива и послодавце и младе људе да искористе предност онлајн посредовања НСЗ, које у овом тренутку располаже базом од 7.453 активна послодавца и 73.000 пријављених кандидата.
НСЗ
