Народна скупштина Републике Српске размотрила је Нацрт стратегије запошљавања Републике Српске од 2016. до 2020. године. Наредни корак ка усвајању овог документа су јавне расправе које ће организовати Министарство рада и борачко-инвалидске заштите и Пројекат запошљавања младих уз подршку Владе Швајцарске. Јавне расправе ће се одржати у шест регионалних центара Републике Српске – Бањалуци, Источном Сарајеву, Приједору, Добоју, Требињу и Бијељини.
Нацртом стратегије запошљавања Републике Српске од 2016. до 2020. године формулисана су два стратешка циља – повећање запослености и економске активности становништва и одржање постојећих и креирање нових радних мјеста у привреди Српске. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истакао је да је неопходно обезбиједити прецизне податке о активној понуди радне снаге, те унаприједити дјеловање и развој институција на тржишту рада.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истакао је да је неопходно обезбиједити прецизне податке о активној понуди радне снаге, те унаприједити дјеловање и развој институција на тржишту рада. “Потребно је креирати стабилно и стимулативно економско и фискално окружење у Републици Српској. Морамо унаприједити запошљавање и самозапошљавање у руралним и неразвијеним срединама”, навео је Савановић у Народној скупштини Републике Српске, образлажући наведени нацрт стратегије. Он је додао да је оперативни циљ Стратегије запошљавања осигурање веће повезаности система образовања са тржиштем рада.
“Развијање културе рада и етике рада означено је као један од оперативних циљева због потребе да се активно утиче на свијест цијелог друштва. Као један од приоритета дефинисано је и обезбјеђивање прецизних податка о активној понуди радне снаге, а као оперативни циљ унапређење запошљавања најрањивијих група незапослених лица”, каже Савановић.
Он је напоменуо да су с циљем израде Стратегије урађене детаљне анализе, како општих макроекономских кретања и стања привреде у Републици Српској, тако и детаљне анализе стања у области запослености и незапослености, а на основу чега је извршена и SWOT анализа – анализа снага, слабости, могућности и пријетњи. “Закључно са 31. децембром 2015. године, у евиденцијама Завода за запошљавање Републике Српске налазило се 135.585 лица, што је за 7.090, односно пет одсто мање у односу на исти период 2014. године”, додао је Савановић. Он је упозорио да су неформална економија и неформална запосленост појаве које су присутне у Републици Српској, а односе се на запосленост која није обухваћена или је недовољно покривена формалним аранжманима у закону или у пракси.
“Закључно са 31. децембром 2015. године, у евиденцијама Завода за запошљавање Републике Српске налазило се 135.585 лица, што је за 7.090, односно пет одсто мање у односу на исти период 2014. године”, додао је Савановић.
Он је упозорио да су неформална економија и неформална запосленост појаве које су присутне у Републици Српској, а односе се на запосленост која није обухваћена или је недовољно покривена формалним аранжманима у закону или у пракси.
“Према подацима Агенције за статистику БиХ, неформална запосленост од 2011. до 2013. године на нивоу БиХ кретала се од 25 до 29 одсто укупне запослености, односно од 204.000 до 237.000 запослених”, подсјетио је Савановић.
Према његовим ријечима, послодавци не плаћају доприносе за више од 100.000 формално запослених лица.
“За додатних 200.000 запослених послодавци плаћају доприносе на минималне плате. Укупно, за више од 300.000 запослених или око 40 одсто од укупног броја запослених, доприноси се уопште не плаћају или се плаћају на најнижу плату”, упозорио је Савановић.
Он је додао да је оперативни циљ Стратегије запошљавања осигурање веће повезаности система образовања са тржиштем рада.
